Razmišljanja

USE I U SVOJE KLJUSE
skinite diktatora sami
(Deo br. 5)

UGURAVANJE ZAPADNE "DEMOKRATIJE" U ISTOČNU EVROPU

Teza: Rezultat uvođenja "demokratije" u zemlje bivšeg istoičnog bloka je totalno uništenje resursa i rasprodaja industrije - u staro gvozđe!

Otkupiš fabriku (konkurenciju) po sitnoj ceni od onih koji je nisu ni posedovali. Onda radnike raspustiš i sve rasprodaš. Zatim udariš cene koje ti se svide.

Primeri: Mađarska, Poljska, Rusija,... ...

Rezultat giganstske borbe dvaju antagonističkih sistema je da umesto dveju nemani imamo samo jednu... Bar su sitnije životinje u darvinovskoj džungli sveta u kome živimo mogle da budu sigurnije dok su nemani međusobnom borbom bile zauzete. Ako i koja neman baci oko na tebe mogao si od druge zaštitu da tražiš. Mogao si da biraš između dva zla. Ili si mogao da igraš na tankoj liniji neutralnosti. Ničega toga više nema. Preostala nezasita neman je rešila da uvede "red" (Red, Rad i Mir). Da uvede red (poredak) u celi svet. Novi Svetski Poredak.

Demokratija (preko dve hiljade godina stari neostvareni san) dobija sasvim novo značenje u žargonu onih koji nose zastave najnovijeg Novog Svetskog Poretka. Demokratija za njih znači - neometano sakupljanje profita! Ono na čemu oni insistiraju je "OTVORENO TRŽIŠTE". Ono što u suštini žele je - otvorena pljačka. Pljačka celih naroda.

Komunistička nomenklatura nije nakon pomenute gigantske borbe kapitulitrala. Isti lopovi (tako lepo prikazani u liku druga Jelcina) i dalje su u sedlu. Mnogi su nešto promenili farbu ali nikako i želju da i dalje kradu. Nisu oni kapitulirali lično - umesto toga su bezuslovno kapitulirali svoje NARODE. Pristali su na "pravednu", "demokratsku", "ravnopravnu" konkurenciju. U ovoj trci zapadni američki gazda u brzome tenku, njegov kolega - zapadnoevropski lopov je u sportskim kolima, mi smo na biciklu a kojekakvi Afrikanci na golim tabanima.

Primetivši da smo gladni, zapadne gazde hoće da nam ponude dva dolara za bicikl. Kažu da mozemo da nastavimo "ravnopravnu" trku i tabananjem. Komunisti su spremni na ovu ("ravnopravnu") konkurenciju pod uslovom da ta dva dolara strpaju sebi lišno - u džep.

1) "Otvoreno tržište" (otvorena pljacka) ide od prilike ovako:

Ovde navodim primer MAĐARSKE farmaceutske industrije. Navodim ga jedino kao lep, dovoljno ilustrativan primer. Potpuno iste stvari su se dogodile u svim ostalim ograncima mađarske industrije i u SVIM istocnoevropskim drzavama koje su kroz "Otvoreno tržište" - otvorili vrata stampedu divljačkih hordi zapadnih krvožednih slonova - pravo u ono malo narodne sirotinje što je nakon komunističkog "gazdovanja" ostalo.

Mađarska je imala relativno modernu i razvijenu farmaceutsku industriju koja je pokrivala dobar deo domaćih potreba (a pretila je mogućnost da bi mogli da povečaju kapacitete i pocnu - da izvoze). Onda je sinulo Božije Svetlo Zapadne "Demokratije". Oni koji fabrike nisu posedovali - stavili su ih na "otvoreno tržište" (na rasprodaju) (pod uslovom da sitnu lovu od velike krađe narodne imovine zadrze za sebe).

Radnici su se obradovali da će sada, preko noći postati deo Zapadne Evrope. Biće posla i strane valute.

Zapadni gazda uzme iz fabrika što se još može iskoristiti. Ostalo proda u staro gvozđe, pogone zatvori i radnike izbaci na ulicu... Preko noći, Mađarska - država koja je imala solidnu zdravstvenu zaštitu (u dobroj meri i kao posledica postojanja jake farmaceutske industrije) nema više para za ovakav luksuz. Mađar sada svaki lek - od aspirina do antibiotika - mora da kupuje od Nemca - po skupim nemačkim cenama.

Jednim udarcem zapadnoevropski lopov je ubio dve muve: - proširio je tržište za novih par miliona kupaca - razbio je "neprijatnu" konkurenciju koja je mogla da proizvodi isto po nižim cenama.

I sve to za sitne pare! ... Živela demokratija!

Isto uništavanje celokupnih industrija vidimo širom Istočne Evrope. Fabrike koje su imale tehnologiju i znanje da proizvode tenkove (ako su imale sreće) sada proizvode šerpe.

2) Nadrilekari tipa Jeffrey Sachs su došli da sprovedu ŠOK TERAPIJU. Od ove terapije pacijent je (da li slučajno?) - umro. Ceo lanac istočnoevropskih zemalja je u rekordno vreme doveden na prosjački štap. Od zemalja u razvoju, ove zemlje su preko noci postale zemlje treceg sveta. Za ovo ima da se "zahvali" bivšoj komunističkoj nomenklaturi koja je u potpunosti prihvatila ulogu kolaboracionista bogatog kapitalističkog sveta. Za sitne, lične interese poklonili su na tanjiru celokupne svoje narode - biznis-kolonijalistima Zapada.

Odjednom su zapadne "vrednosti" preplavile i uzele korena na Istoku Evrope. Došlo je do naglog razvoja uvoza, izvoza i korišćenja droge, do eksplozije prostitucije i katastrofalnog divljanja kriminala. Sa jedne strane doslo je do brzog bogaćenja nove (a u stvari bivše) tanke(!) elite koja je već bila povezana sa stranim kapitalom ili je sebi (preko ranijih političkih funkcija) dala sebi za pravo da narodnom imovinom raspolaze. Doslo je do naglog porasta uvoza luksuznih artikala sa Zapada (i pojavljivanja istih pred gladne oči populusa)... Sa druge strane došlo je do stravičnog porasta nezaposlenosti, opadanja standarda, totalnog kolapsa zdravstvenog osiguranja, otvorene bede i gladovanja.

Za ogromnu večinu stanovnika promene su bile (i bukvalno!) ubitačne.

UNICEF analiza (od novembra 1993-ce) daje stravičnu sliku. (Francis Williams, Florence, Italy Nov. 1993: "Public policy and Social Conditions: Central and Eastern Europe in Transformation"):

Smrtnost se od 1989-te do 1993-ce godine u Bugarskoj povečala za 12%, u Rumuniji za 17% a u Rusiji za celih 32%. U toku 1993-ce godine pola miliona(!) Rusa je pomrlo vise nego u toku 1989-te. Broj samoubistava u Poljskoj (od 1989-te do 1993-ce) povečao se za jednu trećinu(!), u Rumuniji za četvrtinu, a u Rusiji, samo u toku prvih šest meseci 1993-ce(!) za trećinu.

Najbolje je možda prošla Česka Republika (koju izgleda Nemci hoće da uzmu kao integralni deo imperije). Tamo se broj onih koji žive ispod sirotinjske linije povečao sa 5,7% (u 1989-toj) na 18,2% (u 1993-ćoj).

Zapadni svet se sada čudi zašto u svim ispitivanjima javnog mnjenja veči deo stanovnika bivšeg bloka kaže da je u vreme komunizma bilo bolje(!). Cude se da su mnoge od ovih zemalja ponovo izabrale kvazikomuniste ili otvorene komuniste da još jednom ove zemlje vode.

Oni koji su prodali svoj bicikl (oni koji su prodali u bescenje svoja sredstva za proizvodnju i za kakvu, takvu trku sa Zapadom) mogu samo da maštaju o dobrim starim vremenima... Osim Čeha, racuna se da ce Poljaci krajem 2010-te dostići nivo standarda koji su imali 1989-te.

Milošesku nije rasprodao industriju Zapadu (i u tome je izuzetak u Istocnoj Evropi). Hteo je da zadrži fabrike samo za sebe i užu grupu svojih saradnika-kleptomana. Zašto da to poklanja drugim lopovima? Jedino tu smo s njime bili srećne ruke. Zapad je već opljackao Jugoslaviju i "zamrznuo" njenu imovinu (tu nema mnogo više šta da ukrade). Postavili su i tiranina koji sa njima sasvim dobro sarađuje. Ostalo je možda samo još da nam ukradu stari bicikl...

Mi međutim moramo da imamo pred sobom sasvim jasnu sliku o tim zapadnim "dobrotvorima". Pametan uci na tuđim greskama.

Kad smo već kod toga: Obečana novčana "pomoc" Zapada je (kao što se moglo i očekivati) - strahovita farsa. Lavovski deo ove "pomoci" ide na plate raznih zapadnih "savetnika", koji koriste državni novac (dakle novac koji se uzimao iz džepa obicnih građana Zapada) da uspostave baze za buduće ekonomske poduhvate (ekspoataciju lokalne jeftine radne snage i slično) za svoje sopstvene kompanije. To je još jedan primer kako Zapad otima od sopstvenog stanovnistva ne bi li ispao dobrotvor prema svojim inaće bogatim multinacionalnim kompanijama. Što se Istočne Evrope tiće ova pomoć je (u najboljem slučaju) samo presipanje iz jednog u drugi džep - na Zapadu.

Nemilosrdni grupenfireri Najnovijeg Novog Svetskog Poretka namenili su Istočnoj Evropi ulogu trećeg sveta. Istočna Evropa se, po ovome receptu, stavlja u "ravnopravnu" poziciju sa večim delom Azije gde se radna snaga već prostituise za 20 centi na sat. Šta misliš, u toj "ravnopravnoj" konkurenciji, kome ce posao biti ponuđen: da li desetogodisnjem decaku koga plaćaju tih 20 centi na sat u Indoneziji - ili našem radniku koji bi voleo da zarađuje bar (jadnih) dva dolara na sat?

Da li ćemo mi naći snage, volje i hrabrosti da se - kao narod ovome suprotstavimo iskoristivsi sve svoje umne i ostale kapacitete? Moramo da iznađemo poslove sa što manjim investicijama a sto večom zaradom. (Ovde mi prvo pada na pamet softver industrija, zatim turizam...)

Sledeci nastavak: KAKO IZACI NA KRAJ SA DIVLJAČKIM ZAPADOM?.

BACK TO:
Petar Makara (Makarov):

[ Tekstovi na srpskom ]
[ Texts in English ]
[ Makarov - home page ]
[ Makarov - The Book of Facts ]