Razmišljanja

BITI SRBINOM

Postirano na SIEM: 27 Maj 1992

Teza: Srbin je stanje duha

Iskreno, hvata me teska sramota sto moram ovo da pisem. A moram. Jer dosta toga na SIEM-u, ali i oko nase buducnosti, vrti se oko kljucnog pitanja: Sta to znaci biti Srbinom.

Ne raspolazem licencnim pravom da odgovaram na ovo pitanje. Iznosim samo svoje vidjenje i duboko se nadam da ce ono ipak pomoci onima koji sa ovim pitanjem nisu rascistili.

Geneticari (da ne kazem genitalci) u stvari fasisti govore o cistokrvnim Srbima. To je model koji je preveden sa hrvatskog. A taj je preveden sa nemackog. Ti si pripadnik odredjene 'rase' ako mozes da dokazes da ti je u poslednjih X (npr sest) generacija svako bio te rase. Onda se ponosis (posto nemas kakvim drugim, licnim uspehom da se ponosis) sto si bio takve srece da se rodis kao pripadnik bas toga, najboljeg od svih naroda. Naci ce se vec razlozi zasto je bas taj narod najbolji. Mozda je to jednostavno, narod visokih i plavokosih, kao sto bi, po legendi trebalo da budu Nemci (a i njih smo vidjali na nudistickim plazama - i ima ih svakakvih). Mozda je to narod koji je uvek, tako mudro, umeo da izabere kulturnije gospodare (kao Hrvati). Jednom kad vec mislis da si 'cist', po ovoj filozofiji, onda imas prava da se cistis od 'necistih', od korova ljudskog.

Ja imam jednog oca i majku, dve babe i dede, cetiri prababe i pradede i tako dalje (u svakoj daljoj pra-generaciji dva puta vise predaka). Kosovska bitka je bila pre sest vekova. Ako uzmem (konzervativnu) pretstavku da sam imao samo tri generacije po veku, onda je, po ovoj racunici, u doba Kosovske bitke, bilo dva na (3*6=) osamnaesti stepen mojih predaka, savremenika ove bitke. To je (mada su ove racunice varljive), vise od cetvrt miliona ljudi! Brale, tu mora da je bilo ne samo Srba i Turaka (mozda i aktivnih u toj bitci) vec i ko zna kakvih Tatara, Mongola i Huna (ako su jos postojali).

Ja sam dakle mozaik minulih svetova. Deo davno nestalih civilizacija. Ja sam mozda, direktni potomak i u mojim venama tece krv Etruraca i Fenicana, Vavilonaca i Vandala... I zasto sam onda Srbin?

'Francuz sam slucajno a covek nuzno' (Montesque?). Covek sam samo zato sto se svim snagama trudim da to ostanem. To mi nije dato. To mi je svakodnevni zadatak. Imam jedan zivot, pun ispita i tek na kraju ce se sa sigurnoscu znati ko sam - bio.

Za sada sam bio sve sto sam hteo da budem. Bio sam i profesor (ucenici su mi dali nadimak 'tata' iako sam bio samo 6 godina stariji od njih). Bio sam i inzenjer, projektant i (pomalo) naucnik. Do pre dve godine sam bio Evropljanin - na prvom mestu. U Americi je lako bilo uvideti da su osnovni pogledi na porodicu, prijatelje, narod, karijeru fundamentalno razliciti od evropskih. Srodnost evropskih kultura je ocigledna. Bio sam zatim, dakle na drugom mestu, Jugosloven. Bilo je to cvrsto ubedjenje da svi pripadamo srodnim juznoslovenskim narodima. Bilo je to i rezultat obicnog, dobrog, domaceg vaspitanja da se postuje covek kao takav. Da se delimo samo na one koji su odlucili da budu ljudi i one koji za to ne mare. I tu je bila tacka. Odrastajuci u Juznom Banatu, kraj Beograda, imao sam prijatelje Slovake, Srbe, Madjare, Rumune i ko zna kakve. Mnoge nikada nisam ni pitao sta su. Ali bili su izvrsna, topla ljudska bica. Medju Hrvatima, kojih u mome kraju gotovo da i nije bilo, imao sam samo prijatelje. Medju Srbima i najgore podlake i neprijatelje. To je posledica obicnog zakona verovatnoce. Ako je koji Hrvat i bio pokvarenjak lako bih ga iz svog zivota iskljucio. Kako su Srbi ogromna vecina to mnoge pokvarene Srbe nisam mogao da izbegnem.

Mirna, idilicna vremena zauvek su za nama. Jugoslaviju su rasturili oni koji su se u nju najvise zaklinjali. Povodeci se za svojim nacistickim vodjama izdali su je Slovenci, Hrvati, Muslimani... Ostavili su je svi osim Srba, osim onih koji su u temelje i u nade bratstva najvise ulozili, najvise platili svojim zivotima i najvise bili spremni da 'bratskim narodima' patnje i zlocine zaborave. Samo Srbi su bili spremni sve da oproste zahvaljujuci svome duboko ukorenjenom svetosavskom vaspitanju koje je i te kako prisutno i kod takvih nevernika kakav sam ja.

Dosla su odvratna vremena, vremena ispita, vremena kada moramo da se opredelimo. Ja sam cvrsto ODLUCIO - ja sam Srbin.

Na zalost, bilo je puno takvih vremena kada su Srbi trebali da odluce sta ce biti. Bilo je gladi i pomora i mnogi su, za koru hleba prestajali da budu Srbi. Prekrsteni su u katolike i zauvek postali Hrvati. Bivsi Srbi, hercegovacki Hrvati, najljuci su Hrvati... Neki su, radi povlastica postajali muslimani. Izetbegovic, sasvim lako, mozda ima vise srpske krvi nego ja. Ipak (i ne samo sudeci po recima koje je izneo u svome 'Main Kampf'-u) on je samo musliman i nista vise.

Dr. Davor Perunovic (vidi NIN 14 IX 1990) je bio sami Vrhovnik HDZ-a za BiH. Bio je ljuti Hrvat. Onda mu je (samo zato sto ga nije voleo) Tudjman podneo pod nos krstenicu iz pravoslavne crkve, pisanu cirilicom. Davorov deda, sa oceve strane - bio je pravoslavni pop. On je naravno, zaboravio da je krsten u pravoslavnoj crkvi. Imponovala mu je 'kultura' majke (upola Hrvatice i upola Cehinje). Ponosio se ocem (koji je slicno tako izdao srpstvo i) bio oficir u ustaskoj satniji... Jadni Davor je nakon ovoga izjavio da je zbunjen i raspuklih ideala. Po meni dileme nema - on je bio Hrvat.

I Hitler je onakav crnokos i sitan, nikakav odlucio da bude Nemac iako je tvrdio da svi pripadnici arijevske rase treba da budu visoki i plavokosi. Nije potrebno ispitivati njegovo genetsko stablo. Takvog cistokrvnog Nemca nije lako bilo naci. U njemu se olicavala sva arogancija, sav apsurd, sva 'kultura' naroda (grupe, ideala) kojima je tezio. I svi Nemci su to lako prepoznali i posli, punim srcem za njim. Tako su bili i bice vaspitavani kroz vekove, kao visa rasa. Neka se sada vade da svi nisu bili za njega. Dovoljno je videti one dokumentarce, one stadiume pune deliricne mase kako mu klice.

Ja sam Srbin jer mi tako nalaze moje vaspitanje, moje osecanje casti, ponosa, pravde. Biti Srbinom to je stanje duha. Biti Srbinom znaci biti od one gotovo izumrle vrste Homo Sapiensa koja jos uvek stoji uspravno, koja ne povija kicmu ni pred olujama, ni ispred ponudjenih, istorijskih ambisa. Te kataklizme cistile su srpski narod od slabica i od njih su nastali mnogi delovi susednih naroda. I sada je proces isti. I sada su odluke teske. I sada ce mnogi pokleknuti. I sada cujem isto ono sto nam serviraju ustase i New York Times - i to iz usta onih koji (jos uvek) misle da su Srbi: Hrvati su kulturniji i vredniji narod zato i imaju vise, Srbi su bizantinci i zaostali, Srbi su krvoloci. Svi mrze Srbe - mora to da znaci da sa Srbima nesto nije u redu. U stvari ceo svet je protiv Srba, dakle Srbi nisu u pravu. Mozda bi Srbi trebalo da se pomire sa statusom manjine u Hrvatskoj i BiH.

Ja sam protiv celog sveta - Srbin. Medju mnogobrojnim precima izabrao sam one na koje cu da se ugledam. To su oni u sjajnom oklopu blestavog duha i ponosa sto su izasli pred znatno jacu vojsku da svoje ideale i svoj nacin zivota odbrane. To nisu oni koji su dosli da svoju religiju i svoj nacin zivota silom i u krvi nametnu.

Niko ne zeli da pogine i niko ne zeli da pati. Ne zelim da moje dete raste bez oca, ali jos vise ne zelim (i uzasava me) mogucnost da moje potomstvo odrasta u ovom sve vise pokvarenom, grabljivom, lazljivom svetu. U ovome svetu postoji jedna supersila: Amerika i jedan Bog: novac. Pravila su da pravila nema. I nema humanosti ni casti. Sve je dopusteno ako se na kraju isplati. Uskoro ce, na nasim grobovima, pored dva uobicajena podatka (godine rodjenja i smrti) uklesati jos jedan: koliko si dolara u zivotu zaradio. To ce biti (cela) tvoja slika. Slika toga koliko si vredeo kao covek. A bilo je i drugih vrednosti, zar ne!? Narod Krajine je to lepo rekao: PASI TRAVU ALI BUDI SRBIN. Ne:'Pasi travu zato sto si stoka' nego zato sto su ti moralne vrednosti vaznije od onoga sto jedes, onoga sto udises. Vazne su ako ne i vaznije od samog postojanja.

Zato sam Srbin. Zato sto je to tesko i gordo biti. Zato sto mozemo celom svetu reci: NE. Zato sto smo u pravu.

Od nasih postupaka zavisi sudbina novih, jos nerodjenih generacija. Opstacemo samo ako se odupremo. TO TVRDIM SASVIM ODGOVORNO. Kineski studenti su izasli na Tjenamen skver sa kopijom americke statue slobode. Bio je to drzak, neodgovoran, izazivacki cin. Mnogi su to bezrazlozno platili glavom. A demokratija im je (istina postupno) bila nudjena. Sad su vraceni par koraka unazad. Mi necemo glavom kroz zid. Moramo raditi krajnje oprezno i promisljeno ali - MORAMO RADITI I MORAMO SE ZLOCINU I NEPRAVDI *SAD* ODUPRETI.

Krajem tridesetih godina ovog veka, jevrejske su porodice trazile bilo kakvo utociste. Niko nije hteo da pruzi ruku spasa. Jevreji su bili krivi zato sto su zivi. Brodovi krcati porodicama, punim ocaja i nade, dolazili su iz Nemacke na obale Amerike. I vraceni su. U sigurnu smrt.

Ovdasnji, americki Jevreji, takodje, nisu pruzili ruku spasa. Cutali su. Plasili su se da ce se i inace jak antisemitizam, koji je tada postojao u Americi, jos jace spustiti na njihova pleca...

Kasnije, nebrojeni ljudi su reskirali zivote da fotografisu i prokrijumcare na zapad fotografije o genocidu nad Jevrejima u Hitlerovoj Nemackoj. Te fotografije su stizale. Zasto onda nisu bile objavljivane? Americki vojnici su se iskreno zaprepastili kada su, oslobadjajuci konc-logore ugledali nivo uzasa. Zasto ni tada, kada je Amerika vec bila u ratu sa Nemackom New York Times nije objavio istinu o nacistickim logorima? Mozda su potajno zeleli da se 'Jevrejsko pitanje' u Evropi zauvek resi. I reseno je. Ali i Jevreji su naucili strasnu lekciju. Ranije su SS oficiri govorili kako je divota streljati ih. Nateras ih da iskopaju raku. Poredjas ih. Oni lepo, kulturno stoje u redu i pevaju. Ti ih lepo (i nemacki kulturno) postreljas. A sada? Sada Izraelci koriste tzv. preventivni udarac. Za svaki slucaj.

Kazem: Neko ili ima savesti ili nema. Savest se ne moze nakalemiti. Za mene je flagrantno gazenje istine u zapadnim medijima, flagrantno krsenje zakona i povelja od istih onih koji su te povelje i zakone predlagali i usvajali vise nego dovoljan povod da se lazima i nepravdi oduprem - da budem Srbinom. Otvoreni, nepostedni rat protiv moga naroda ne moze da me ostavi po strani. Ma kuda lunjao po svetu, svuda postoje ogledala. Hocu da u njima vidim ponosno lice. Ja sam jedan od retkih ovde koji zna deo istine koji se uporno precutkuje. Moja duznost, kao coveka je (ma bio i Hrvat) da se borim da i taj deo istine ugleda svetlost. Ako to ne uradim bicu zauvek saucesnik u stravicnom zlocinu nad celim jednim narodom.

'Ne place majka Beganova nego place majka Stojanova', kaze nas narod. Ja mogu da dodam da ima i zivih i srecnih Srba koji se zovu Stojan. Began, Ismet, Ized, i Frantz su mozda zivi ali nisu vise Srbi.

U svakom narodu postoje pesme i ode o herojima. Cak i u italijanskom. (Garibaldi npr). Samo Srpski narod govori i o cojstvu. O obavezi Srba da druge stite od sebe. I zato sam Srbin (pa makar svi moji bili Hrvati).

JOS JEDNOM ODGOVORNO KAZEM DA CEMO SAMO ODUPIRANJEM POBEDITI I UBEDJEN SAM DA SE ZAPAD NECE (IZ MNOGIH RAZLOGA) USUDITI DA NAPADNE NI SRBE U BiH NI NOVU JUGOSLAVIJU. Na nama ostaje da koliko je to u ratu moguce, svetao lik Srba sacuvamo, da osudimo one koji se usude da u srpsko ime ubijaju nezasticene i nenaoruzane. Takodje nas nigde nece dovesti proterivanje onih koji su rodjeni kao Hrvati ili muslimani a koji se nisu vojno ili politicki suprostavili Srbima.

Da, bas je tesko i odgovorno Srbinom biti.

Petar Makara (MAKAPOB)

PS: Mnogo toga se promenilo od maja 1992-ge. Ipak ni jednu rec u tekstu nisam promenio. Stojim iza svake.

BACK TO:
Petar Makara (Makarov):

[ Tekstovi na srpskom ]
[ Texts in English ]
[ Makarov - home page ]
[ Makarov - The Book of Facts ]